Константин Миладинов

ШУПЕЉКА

Ушче ко си беф малечек,
От клас си писка напраиф.
Со неја свиреф, подскаквеф,
И по зелени ледини
Си трчах по пеперуги.

Достигне други години;
Да свира мило ми беше.
Радосен свирка напраиф
И со моите другари
Играф со срце весело,
Трчаф по поле широко,
Шетаф по гори високи,
И низ езера поминаф.

Сега се други времина;
Ја сега нејќу да трча,
Не ми е мило да шета,
Ни сака игри другарски.
Сега шчо ми је најмило,
Дружба да има шупељка,
Да најда место високо,
Под ладна сенка д’боа:
Пред мене поле широко,
Под ноѕе рече да течит,
Над глаа ветар да шумит;
И ја на д’бот навален
Да свира со шупељката
Как ќе ме учит срцево.

БИСЕРА

Бисеро моме, Бисеро,
Шчо носиш бисер на грло?
Твоето грло хубаво
И од дробнаго бисера
Хилјада п’ти побело.

Бисеро моме, Бисеро,
Зашчо со бисер покриваш
Твоето грло хубаво?
Ја нејќу бисер да баца
Тук сака твоето грло.--

Бисеро моме, Бисеро,
За кого низиш бисер’т?
За кого готвиш дарои?
Ја дарој бисер не сака
Тук сака мома Бисера.